Srčana mana

“Glavu gore! Ima i one vrste, srest ćeš ih, koji čitaju iz očiju kako ti srce kuca. Njih vredi čekati…”
Napisao je Balašević jednom.
Zašto u nečije oči ljudi nikad ne zavire? Ne gledamo svi širom otvorenih očiju svijet oko sebe. Ima nas koji pognemo glavu i skrivamo ta ogledala svoje duše. Možda da netko samo na trenutak zastane u toj masi ljudi, sagne se, zaviri ispod naših trepavica i šapne da je on taj koji čuje otkucaje našeg srca…možda… možda bi sve bilo drugačije. Ili barem lakše.
Ali godine prolaze i sa svakom od njih tisuće ljudi. I ni jedan ne čuje taj nesigurni ritam srca.
Kuca li pretiho jer je već istrošeno uzaludnim nadanjima ili u očaju stvara zaglušujuću buku od koje svi bježe? Razlog više ni nije bitan jer kad otkucaji stanu bit će to, ionako, u samoći i od čekanja onih koje “vredi čekati”.

Volim te

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this:
search previous next tag category expand menu location phone mail time cart zoom edit close